Педесетих година прошлог века, у то време популарни наставник географије Ђуро Митрашиновић, сваку генерацију осмака у Ивањици обавезно је водио у Рашћанску пећину и причао им о историји овог локалитета. Управо те генерације добро познају историју културно-историјских спомен обележја на подручју ивањичке општине. Нажалост, данашње генерације осмака врло мало знају о овој пећини која је на само пар километара од центра вароши.
Рашћанска или Хаџи Проданова пећина је добила име по Карађорђевом војводи Хаџи Продану Глигоријевићу који је ову пећину користио да сакрије збегове народа пред навалом турске војске. Пре тога пећина се звала Шљапаја, затим због мале Рашћанске реке народ је назвао Рашћанска. Пећина је постала интересантна спеолозима и обављено је испитивање исте у дужини од 400 метара. Она се састоји од два спрата. Улазни део је ширине око 3 метра иза кога се налазе простране дворане које су дугачке близу 50 а широке око 15 метара.
У Хаџи Продановој пећини је екипа студената на челу са професором Биолошког факултета Београдског универзитета доктором Божидарем Ћурчићем пронашла 25 нових врста пећинских инсеката који у свету или нису познати или су ретки.
На иницијативу општине Ивањица и Туристичке организације приступило се уређењу овог изузетно значајног туристичко историјског објекта. У организацији Завода за заштиту споменика културе из Краљева, уз финансијску подршку општине Ивањица, спроведена су заштитна археолошка ископавања у пећини. Истраживања су реализована у сарадњи са Филозофским факултетом, оделењем за аерхеологију и Народним музејом из Београда. Приликом ископавања пронађени су фрагменти керамике из старијег гвозденог доба као и велика количина костију праживотиња. Сви налази су веома значајни јер припадају периодима који у нашој земљи нису довољно истражени. У каснијим истраживањима пронађено је око шездесет предмета старих од 40 до 45 хиљада године пре наше ере. Већина пронађених алатки је направљена од кварца. Пронађени су кристали кварца што је реткост у Европи. Пећина је у неком периоду била привремено станиште пећинског медведа чије су лобање, бројне кости и зуби такође пронађени.
На самом улазу у пећину налази се црква која је поново изграђена после рушења старе приликом радова на путу Ивањица-Гуча. Црква је позната као Аџијина и саграђена је 1809 године, посвећена је Архангелу Михаилу.
Један део пећине уређен је и осветљен за туристичке посете.
О величини пећине испредају се разне прице, као она да су ловачки керови потерали лисицу кроз пећину и да је иста изашла на крају села Лисе кроз једну шупљину. Можда је село Лиса баш по тој лисици добило име.
Данас је посета Хаџи Продановој пећини могућа свакодневно од 10 до 14 часова. Обилазак је бесплатан а посете се могу најавити Јовану Мићовићу на телефон 381 69 221 72 58.
Било би лепо када би ова прича подстакла просветне раднике да оживе некадашњу традицију и децу организовано поведу у обилазак Рашћанске пећине.
аутор текста: Рашко Нешовановић