Прве количине чувеног ивањичког кромпира полако стижу са њива у магацине одакле ће тражити начин испоруке до купаца. Род је кажу произвођачи слабији, квалитет одличан а цена неизвесна што их највише плаши.
Сваке године највећа брига произвођача и продаваца је цена кромпира која је доста условљена увозом. Једини адут на тржишту јесте квалитет ивањичког производа коме за сада нико не може парирати али је проблем што се на око тешко препозна оригинал а готово сваки кромпир на тезги продаје се као ивањички. Док чекају заштиту географског порекла ивањичког кромпира, произвођачи ће морати да се боре са увозним који је лошијег квалитета али по цени конкурентан. ИнфоЛИГА