Од илегалне сече шума до уклањања смећа - мафија је увелико открила еколошки криминал као поље на којем се обрћу стотине милијарди долара годишње. Ни европске државе као да још нису спремне на овај вид криминала.
Саша Браун је свашта видео током три деценије рада као истражитељ. Већ шест година у Немачкој ради за Интерпол на пољу еколошког криминала, и ту остаје без текста. "Не можете ни да замислите колико су брутални профити. У рукама криминалних картела су читав низ илегалних рудника, трговина дрветом или одношење смећа", каже он. Мафија у злочину против животне средине Новинарима прича о селима у Перуу која је мафија сравнила са земљом јер су се мештани бунили против илегалне сече шуме. Прича о флотама које хватају рибу, а онда криминалци побацају рибаре у море да их не би платили. Такво дрво и таква риба завршавају и на немачком тржишту. Криминал пружа пипке ка природи. Без обзира да ли се ради о противзаконитој емисији штетних гасова, шверцу егзотичних животиња или одношењу смећа - криминал је свуда. Према бројкама програма за животну средину УН, само 2016. је илегално тржиште смећа било тешко десетак милијарди долара. Јер, тако се штеди на стручном и безбедном уклањању отпада, на таксама и дозволама. Неки кажу да су профити мафије од уништавања животне средине већи него од кријумчарења људи или оружја. Ко зна одакле је дрво Скок цена грађевинског материјала учинио је дрво малтене новим златом, и нико не може бити сигуран да ли је у производу који купи дрво илегалног порекла. Центар за технологију ВДИ је прошле године проценио да је око 30 одсто светске сече противзаконито. У тропским земљама, које су важни произвођачи, то иде до 90 одсто. Немачки пропис о трговини дрветом предвиђа назнаку порекла - али то често буде траћење папира за етикете. Организација за заштиту животне средине WWФ лако је доказивала да су рецимо прерађевине декларисане као скупоцено бангкираи дрво из Вијетнама заправо јефтино отпадно дрво ко зна одакле. Еуропол процењује да еколошки криминал сваке године доноси између 110 и 280 милијарди долара профита. То би га сврстало на треће место у гранама криминала, одмах после наркотика и пиратских производа. Стручњаци су уверени да су такве процене само врх леденог брега. Јер, за разлику од других криминалних активности, овде је жртва најчешће природа која не може да се пожали полицији. "То значи да случајеви еколошког криминала најчешће и не буду откривени", каже Мартин Клозе из WWF. "Откривају се само када се циљано спроведу контроле." Нада у нове европске законе Познаваоци теме зато кажу да помаже само мобилизација више истражитеља, полицајаца и тужилаца који би се специјализовали за ове теме. У Немачкој само покрајина Бранденбург има тужилаштво специјализовано за еколошки криминал. Саша Браун из Интерпола тражи једнаке истражне методе као и за друге типове организованог криминала: убачене агенте, прислушкивање, праћење ГПС-ом... "Често се еколошки криминал још посматра ка багателни деликт, а не као злочин наше будућности", каже он за DW. Многи наде полажу у нови кривично право на нивоу ЕУ, али заштитници животне средине из Немачке боје се да ни тај мач неће бити довољно оштар. Они су писали министру правосуђа Марку Бушману тражећи да се нови закони не разводњавају. Јер, Бушман, политичар Либерала, заложио се пред Европском комисијом за блаже казне за физичка и правна лица која се огреше о животну средину. Штефан Зина, правник специјализован за екологију, каже за DW да је од оштрих затворских казни важније нешто друго: "Најбитније је да се систематски одузима профит стечен кривичним делом. То починиоце често погађа јаче од класичне казне." Активисти и стручњаци имају још нешто времена да изгурају ствар. ЕУ би требало да донесе нове законе до средине идуће године.