Споменик ван гробља, обично смештен покрај пута, отуда и носи назив, крајпуташ. Својствен је за овај део Балкана. Има га у Босни и Црној Гори али највише у западној и источној Србији. Најчешће се подизао као обележје погинулом ратнику или покојнику коме се не зна гроб. Уклесани поетично, јуначки ликови, обојени живим бојама, осмехују се док испод њих стоји епитаф, најчешће духовно срочен, који говори о покојнику за кога је обележје и подигнуто.
Зуб времена нагризао је и прилично оштетио камен пешчар од кога је прављено ово монолитно спомење. За рестаурацију бојом потребни су стручњаци. Зоран Вучићевић са екипом уметника током 2013. године рестаурирао је око 40 крајпуташа. На подручију општине Ивањица расуто је преко 450 споменика крајпуташа.
Недавно је подигнут још један овакав споменик, хајдуку Палибрку.
Чувањем и бригом о оваквим споменицима, чувамо историју нашег народа и успомену на јунаке који су је писали.