top of page
Search

У Србији за пет година 48,2% мање шума

За последњих пет година у Србији је “ишчезло” око 50.000 пољопривредних газдинстава, показали су први резултати Пописа пољопривреде 2023. Док су их пописивачи јесенас нотирали 508.365, у Анкети о структури пољопривредних газдинстава из 2018. заведено је 10 одсто више. Ове податке изнео је директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић, и додао да је у истом периоду смањено и расположиво обрадиво земљиште за 23 одсто. Укупно коришћене површине данас заузимају 3.257.100 хектара. Неке парцеле су у међувремену претворене у грађевинске, а друге отуђене. Смањио се и проценат шума, и то за 48,2 одсто! Сада их има 504.104 хектара.

Мањи је и број радне снаге ангажоване у пољопивреди. Док је 2018. године било 1.336.714 радника, данас их је 1.150.653, што је пад за 14 одсто. Може се рећи да и даље овом граном доминирају мушкарци, којих је 662.946, док је жена 487.710.

– Једно пољопривредно газдинство просечно броји 2,2 члана, а старост носилаца је у просеку 60 година. Тек сваки 11. млађи је од 40. Држава млађим домаћинима даје дотације. Просечно газдинство обрађује 6,4 хектара, има једну краву, пет свиња, три овце, 43 кокошке и три кошнице пчела. Дакле, то су и даље мала газдинства, махом сваштарска, али, сведоци смо укрупњавања производње кад су у питању правна лица – каже Ковачевић.

Од укупног броја газдинстава правних лица има 1.623 и 419 предузетника.

– Сточарством се бави 313.495 газдинстава, што је и даље велик број – додаје директор РЗС:

– Ипак, имамо смањење броја свиња за трећину, махом због зараза. И број коза пао је за 31,5 одсто, у паду је и број говеда. Једини раст, и то значајан, бележимо када су у питању кошнице пчела. Њих је 1.261.323, што је повећање за 38 одсто. Мед је наш значајан извозни артикл.

Драгана Марковић, начелница Одељења статистике пољопривреде и шумарства у РЗС, рекла је да је највише пољопривредних газдинстава у Шумадији и Западној Србији – 224.433, али и ту се бележи пад у односу на 2018. за 7,5 одсто. У регионима Војводине и Јужне и Источне Србије пад је 12 одсто, а у Београдском – 12,4.

Највише обрадивих површина користи се у Војводини, где је уједно и највише грла свиња и живине. Сточарство је најзаступљеније у Шумадији и Западној Србији. У Београдском региону имамо пораст пчеларства за 69,9 одсто. Највише кошница је ипак у Шумадији. Тамо је и највише жена ангажовано у пољопривреди (231.118). Највећи пад радне снаге, за петину, бележимо у Војводини – каже Драгана Марковић.

Коначни резултати Пописа пољопривреде биће сукцесивно објављивани током ове, а најкасније до краја следеће године. Према речима Мартина Клаукеа из Делегације ЕУ у Србији, која је помогла попис, они ће бити важни за креирање одрживих пољопривредних политика.

InfoLIGA/Kurir

0 views0 comments
bottom of page