Ивањица – На конкурс за најбољу сатиричну причу, у оквиру фестивала Нушићијада, пристигло је преко тридесет радова из земље и окружења. Селектор , српски сатиричар и афористичар, Бојан Љубеновић, одабрао је најбоље, па је прво место освојила прича ’’Избори за цара’’, Велизара Радоњића из Подгорице, на другом месту је Миро Ђорђиоски из Кичева са причом ’’Ванредно’’ док је трећепласирана Милка Стојковић из Смедеревске Паланке са причом „Диплома“. Вредне награде ауторима ће бити додељене током овогодишњег фестивала ’’Нушићијада’’ када ће бити презентовани њихови радови.
Похваљене приче које ће ући у зборни ’’Чинија смаха’’ су:
’’Директор фонтане’’, аутора Љубомира Илића
’’Вук и три прасета“, аутора Александре Љубисављевић
’’Срећан ти пут тата“, аутора Веселина Милићевића
„Седам секретара СКОЈ-а“ аутора Дејана Андрејића
’’Догодовштине младог гробара“, аутора Никице Банића
Председник жирија, Бојан Љубеновић, о овогодишњим радовима рекао је:
-Опште је познато да су Срби народ најстарији, па је сасвим логично да сви други народи далеко каскају за нама. Кад су Срби говорили „клин се клином избија“ стари Сумери још нису изумели клинасто писмо, кад су Срби развили систем пирамидалне штедње стари Египћани су тек скупљали камење за своје пирамиде, кад су Феничани измислили новац Срби су већ диловали девизе, а док су други древни народи тек зидали куће од опеке Срби су већ отплаћивали кредите за станове.
Зато и не треба да чуди што такозвана Западна цивилизација још једном касни за интелектуално надмоћнијим нама, наиме док се ових дана у силицијумским и иним долинама тек стидљиво развија вештачка интелигенција – Срби је имају већ деценијама.
Још крајем прошлог века вештачка интелигенција почела је да се помаља у српским јавним предузећима, месним заједицама и општинама, да би се у прве три деценије 21. века толико развила да је брзо стигла и у највише органе власти. Нема тог народа на свету који данас има толико развијену вештачку интелигенцију као ми.
Управо су ти вештачки интелектуалци са лажним дипломама и купљеним звањима главна мета учесника овогодишњег конкурса за најбољу сатиричну причу традиционалне „Нушићијаде“. Готово да нема аутора који се у својој причи није дотакао тог занимљивог, а трагичног феномена и својски га исмејао, али нису се наследници великог Нушића само на томе задржали, њихове сатиричне жаоке убадале су и друга места која наше друштвено ткиво понавише боле. Подаништво, неслога, корупција, сиромаштво, лицемерје, глупост, лаж…још једном су се нашли на њиховом тапету а све у намери да своје читаоце продрмају, пробуде и расвесте. Да им развеју маглу коју им други продају, да укључе мозак и кад није јефтина струја.
Хоће ли редови који следе у томе успети, незахвално је рећи.
Хоће ли природна интелигенција успети да победи вештачку, још је незахвалније.
Ипак, учесници овогодишње „Нушићијаде“, као и много пута радније – рекоше и спасише душу.
Од њих више не можемо ни тражити.
Јер, тешко је народу који жмури отворити очи. Извор: ИнфоЛига
Comments