Стари жичани мост изграђен је давне 1978. године, паралелно висећим мостом преко кога је прелаз тада био забрањен. Висећег пешачког моста сећају се старији Ивањичани, док су они млађи запамтили само остатке који су сабласно годинама висили око тада новог, жичаног моста.
Нови мост није био значајан архитектонски подухват у естетском смислу јер је првенствено направљен да буде практичан, али је ипак постао много више од споне између две обале Моравице - постао је симбол вароши. Прича се да су пред отварање тестирали носивост тако што су преко њега протерали ватрогасни камион. Направљен да траје, овај мост ипак није одолео зубу времена. У радости и жалости, послом или беспослицом вођени, Ивањичани су прелазили са једне на другу страну. Наносио се мост старог и младог, ђака и пензионера, трговаца и просјака. Дочекивао је нове генерације ђака, испраћао матуранте у свет одраслих, а многи су тим мостом прошли по последњи пут одлазећи на неко друго место. Нико не зна какве су бриге преко њега готово пола века преношене. Прича се и да је један варошанин, бежећи од полиције, пре пар година туда протерао трактор.
Варош се мењала, мост је стајао, само су му се боје мењале. Након ватрогасног камиона, мост је морао поднети још један терет - тест оптерећења од 18 тона. И поднео га је стамено. Међутим, прошлог септембра по први пут мост није дочекао прваке и неке нове заљубљене парове. Дочекала га је судбина висећег пешачког моста - замењен је млађим и лепшим жичаним мостом који ће дочекати неке нове генерације ђака, а ми ћемо се са сетом сећати да је "у наше време" постојао неки други, не тако леп, али свима драг - стари жичани мост, симбол старе чаршије.
"Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве мостове као на вечиту и вечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка." - Иво Андрић
Comentarios