"Нека се злато твоје купује по цени сребра, нека се твоје сребро купује по цени пирита, нека се твој бакар купује по цени олова. " - сумерска клетва, "Проклетство Акада"
Пирит је једињење из групе сулфида које, због сличности са златом, називају и "златом за будале". Пирит је довео је до оснивања данашње Канаде због заблуде у коју је Картије био доведен од стране локалних племена - магичне приче о магичној земљи пуној злата и дијаманата. Злато је постало пирит, дијаманти кварц, али Канада је остала и опстала. Сада се питате се какве то везе има са Ивањицом?
Од дивље малине, самоникле биљке из породице ружа, до светски признатих и познатих сорти по којима је Србија постала препознатљива на европском и светском тржишту, пут је био дуг. Српски су сељаци годинама малине узгајали за своје потребе, да би развој малинарства доживео експанзију средином 80-их година на територији читаве западне Србије. Цена је била добра, потражња велика, а српски сељак пожелео је да постане газда. Са порастом амбиција, расле су парцеле. Са растом парцела, расла је потражња, јер су се отварала нова тржишта за извоз. Са растом потражње, амбиције сељака постајале су све веће...
Крајем деведесетих, сељак је постао газда - имао је већу парцелу него што је могао сам обрадити и имао је своје раднике. Са сваким новим аром расла је стрепња: веровао је у Бога да ће послати родну годину и добру цену, али не и град, град би убио малину; веровао је да ће пасти киша, али не превише кише јер би малина иструлила; веровао је у сунце, али никако превише сунца јер би се малина на сунцу осушила... И док је сељак стрепео, док му је кожа по стотину пута горела на сунцу, док су му жуљеви на рукама имали своје жуљеве и док је, очију упртих у небо, чекао август, Бог је слушао.
Сељак је затим купио огледало и није му се више допадало да буде сељак, иако је био газда. Сељак је пожелео да постане господин, да у огледалу види себе у новом оделу. Посадио је још малина, узео још радника, купио бољи ауто од комшијиног и пре њега урадио фасаду на кући. Више није носио опанке, нашао је господски посао и надзирао своје раднике на парцели.
Видеше затим господа где сељаци имају више од њих па и господа пожелеше да постану газде и посадише малине. Господа и сељаци који су постали газде посташе охоли, све су мање били на њиви, све више на терасама кафића. Више нису пили турску кафу, пили су еспресо, грицкали сламчицу и уживали у свом газдовању. Раднике су све мање плаћали, а све више терали да раде. Неки су радници душу испустили у малињацима својих газда. Откупљивачи и хладњачари узимали су свој део, а од произвођача до потрошачке корпе цена воћа се упетостручила.
А неки су сељаци остали сељаци, радили су, гледали у небо и и даље веровали. Њих је бивало све мање, охолих газда и малињака све више. Како велику понуду прати ниска цена, а малина је више луксуз него потреба, цена је почела да пада, свака година све мање родна, а земља све мање плодна. Бара је постала тесна за толико крокодила. Како у ланцу исхране већи једу мање, све се заломило на леђима сељака, истог оног сељака који дању сам обрађује своје парцеле, а ноћу броји жуљеве и вади трње из дланова. Тог сељака ће хладњачари, државни званичници и самопрозвани представници произвођача позивати да се стрпи и чека закаснелу исплату и бољу цену након што се читаве године купао у зноју док су се они купали у базену. Сељак не не разуме дијаграме, нити дипломатски језик приучених експерата из области агрономије који су малину видели само на слици и врло вероватно верују да се иста бере са дрвета. Сељак разуме само да ће бити гладан јер ће газде имати шта да продају, господа ће имати други посао, а њему, паору, неће остати ништа до пара опанака... А опанке његова деца неће моћи да једу када падне снег.
И тако црвено злато постаје пирит, дијаманти постају кварц, а нама ће остати само плодна земља коју неће имати ко да обрађује јер су господа убила сељаке. Далеко смо ми од Канаде...
Kommentare